Obeležen World GO Day – Svetski dan ginekološke onkologije: „Neka podrška bude jača od stigme“ | Srpska dijaspora

U Evropskoj kući u Beogradu održana je konferencija za medije i panel diskusija „Neka podrška bude jača od stigme“, u organizaciji Ženskog centra „Milica“, povodom obeležavanja World GO Day – Svetskog dana ginekološke onkologije. Skupu su prisustvovali predstavnici državnih institucija, vodeći domaći i evropski stručnjaci iz oblasti lečenja ginekoloških karcinoma i predstavnice pacijentkinja. Konferenciju je otvorio prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja.

Svetski dan ginekološke onkologije obeležava se 20. septembra, a ustanovljen je pre osam godina na inicijativu Evropskog društva za ginekološku onkologiju (ESGO) i Evropske mreže pacijenata (ENGAGe). Ženski centar „Milica“ aktivan je član ESGO ENGAGe mreže od 2016. godine, a predsednica udruženja Vesna Bondžić članica je Organizacionog odbora World GO Day.

Cilj obeležavanja je podizanje svesti o prevenciji ginekoloških karcinoma i smanjenje stigme koja i dalje prati obolele. Žensko reproduktivno zdravlje istorijski je bilo manje prioritetno, a stigma vezana za ženska tela dovodi do toga da žene kasnije prepoznaju ili prijavljuju simptome, što je povezano sa lošijim ishodima lečenja. Ovogodišnja tema poziva na otvoreniji razgovor, bolju edukaciju i veću podršku pacijentkinjama tokom i nakon lečenja.

Prvi panel: Koliko smo daleko od planova Svetske zdravstvene organizacije

O rezultatima organizovanog skrininga raka grlića materice i vakcinacije protiv HPV-a govorila je dr sci. med. Tamara Naumović ispred Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Program je u periodu januar-jun 2026. godine obuhvatio 53 doma zdravlja i ciljnu populaciju od oko 270.000 žena. Pozvano je 50.287 žena, odziv pozvanih bio je 50,4 odsto, a zabeležen je 1.531 pozitivan nalaz Pap testa. Najveći prostor za unapređenje, istaknuto je, ostaje obuhvat pozivima.

Prof. dr Vesna Kesić podsetila je da se rak grlića materice može sprečiti i da su vakcinacija protiv HPV infekcije i redovni skrining pregledi najbolji način prevencije. Cilj vakcinacije, objasnila je, jeste da spreči infekciju i njene posledice, dok se skriningom bolest otkriva u prekanceroznoj fazi, kada se može otkloniti. „Uspeh u prevenciji može se postići samo uvođenjem organizovanih programa, za šta se u Srbiji ulažu veliki napori“, rekla je.

Ženski centar „Milica“ predstavio je i rezultate sopstvenog istraživanja sprovedenog u okviru kampanje „Ne bez nje“, uz podršku Ministarstva zdravlja, na uzorku od 1.133 ispitanice prosečne starosti 47 godina. Podaci pokazuju da se žene koje dobiju poziv na skrining u visokom procentu i odazovu. Najčešće prijavljena prepreka bile su teškoće u zakazivanju pregleda (38 odsto), a zatim nedostatak vremena (20 odsto). Njih 15,2 odsto nije bilo testirano u prethodne tri godine ili nikada nije bilo testirano, dok 40,2 odsto ispitanica izražava potrebu za dodatnom edukacijom o HPV-u i prevenciji. Čak 871 žena, odnosno 76,8 odsto, pristalo je da svoje kontakt podatke podeli sa Ministarstvom zdravlja ili domovima zdravlja kako bi im se olakšalo zakazivanje.

Vesna Bondžić ocenila je da je, pored jačanja kapaciteta primarne zdravstvene zaštite, ključno povećanje obuhvata organizovanim skriningom.

„Želimo da i Merima iz Tutina i Milica iz Stanišinaca imaju jednaku šansu da budu pozvane na skrining, da dobiju pravovremenu dijagnozu i, kada je potrebno, započnu lečenje. Ne sme život žene zavisiti od mesta u kojem živi, njene udaljenosti od zdravstvene ustanove ili njenog socijalnog statusa. Zato ne smemo gledati samo procente i brojke – iza svakog broja nalazi se žena, njen život i njeno pravo na jednaku zdravstvenu zaštitu“, rekla je Vesna Bondžić.

Poziciju Srbije u evropskom kontekstu predstavio je dr Thomas Hofmarcher, direktor istraživanja u Švedskom institutu za zdravstvenu ekonomiju (IHE).

„Iz evropske perspektive, Srbija se i dalje suočava sa značajnim nedostacima duž celog puta lečenja raka. Srbija zaostaje za evropskim standardima u svim važnim oblastima, kao što su prevencija, skrining, kapaciteti kadrova i opreme, pristup inovativnim lekovima i palijativno zbrinjavanje. Rak grlića materice posebno jasno ilustruje i izazov i priliku: više od 400 žena i dalje svake godine umire od ove bolesti, iako se ona u velikoj meri može sprečiti vakcinacijom protiv HPV-a, efikasnim skriningom i blagovremenim pristupom lečenju. Srbija ima uspostavljene mnoge od potrebnih elemenata, ali će snažnija primena i ulaganja biti neophodni da bi se zatvorio jaz u odnosu na evropske standarde“, rekao je Hofmarcher.

Drugi panel: „Nisam ja moja dijagnoza“

Drugi panel bio je posvećen savremenom lečenju karcinoma grlića materice i kvalitetu života pacijentkinja tokom i nakon terapije, sa posebnim fokusom na ulogu radioterapije i brahiterapije. Učestvovale su doc. dr Marija Živković Radojević, radijacioni onkolog, i asist. dr Jelena Štulić, ginekolog onkolog.

Stručnjaci su objasnili kada je radioterapija prva opcija, u kojim stadijumima se primenjuje, kada se sprovodi nakon hirurškog lečenja i kakvi se rezultati mogu očekivati kod lokalno uznapredovale bolesti, uz poseban osvrt na brahiterapiju kao jedan od ključnih elemenata kurativnog lečenja. Otvorena su i pitanja koja su najvažnija samim pacijentkinjama: strah od zračne terapije, priprema za lečenje, dostupnost psihološke podrške, neželjeni efekti i njihova prevencija, kao i praćenje nakon završenog lečenja. Kada se bolest otkrije rano, lečenje je po pravilu uspešnije, procedura manje opterećujuća, a kvalitet života znatno bolje očuvan – što je još jedan razlog zašto su rano otkrivanje i redovan skrining ključni.

Iz Ženskog centra „Milica“ naglasili su da podrška ženama kroz sistem još uvek nije sistemski rešena, kao ni kontinuitet u dostupnosti inovativnih terapija koje su standard lečenja po evropskim protokolima. Onkološki pacijenti, za razliku od pacijenata sa retkim bolestima, nemaju zasebnu budžetsku liniju za nabavku inovativnih terapija.

Lično iskustvo: „Dijagnoza jeste deo našeg života, ali ona nije naš ceo život“

Posebno mesto na panelu imalo je svedočenje Jasmine Polomac, kojoj je u martu 2024. godine dijagnostikovan karcinom grlića materice trećeg stepena – samo pola godine nakon što su njeni nalazi bili uredni. Lečenje je obuhvatilo 20 doza zračne terapije, šest hemopotencijacija i pet aplikacija brahiterapije.

Redovno je odlazila na ginekološke preglede, ispričala je, ali se pojavio simptom koji nije želela da zanemari. Prvi osećaj nakon dijagnoze bio je strah – od lečenja, od bola i, najviše, od toga šta će biti sa njenom porodicom. „Nisam imala vremena da dugo razmišljam o strahu. Morala sam da krenem da se borim“, rekla je.

Brahiterapije se, kaže, posebno plašila, sve dok joj lekarka nije objasnila da se izvodi u totalnoj anesteziji. Tokom lečenja imala je i napade anksioznosti, a tada joj je, navela je, najviše značilo to što je mogla da pozove svoju lekarku: „Nekoliko reči podrške bilo je dovoljno da se smirim i pronađem snagu da nastavim.“

Najteži deo, ističe, došao je posle terapije. Okolina često pomisli da je sve gotovo, ali se život, kako kaže, ne vraća preko noći u ono što je bilo pre dijagnoze – ostaju kontrole, osluškivanje sopstvenog tela i posledice koje se spolja ne vide. Zato je, poručila je, ženama potrebna veća podrška i nakon završetka lečenja: razgovor o posledicama terapije, psihološka pomoć i ponovna izgradnja poverenja u sopstveno telo.

„Žena nije samo njena dijagnoza. Nije samo broj na nalazu, nije samo tumor, terapija ili kontrolni pregled. Ja sam majka, ćerka, sestra, prijateljica, koleginica. Dijagnoza jeste deo našeg života, ali ona nije naš ceo život“, rekla je Jasmina Polomac.

Ženama koje se trenutno leče uputila je poruku: „Možeš. Korak po korak. Dan po dan. Ne moraš danas da znaš kako će izgledati sutra. Samo nastavi da ideš napred.“

Podrška udruženja

Ženski centar „Milica“ već 16 godina zastupa i podržava pacijentkinje sa rakom dojke i ginekološkim karcinomima. Centar za podršku i besplatna linija 0800 40 40 40 u gotovo četiri godine rada pružili su podršku za više od 4.000 novoobolelih žena i članova njihovih porodica. Centar vode pacijentkinje navigatorke – žene sa iskustvom karcinoma koje su prošle edukaciju multidisciplinarnog tima Udruženja medikalnih onkologa Srbije. Ove godine završena je edukacija 17 članica Mreže udruženja za zastupanje i podršku onkološkim pacijentkinjama, a u još tri grada u Srbiji otvoriće se centri za podršku, u saradnji sa domovima zdravlja, centrima za socijalni rad i lokalnim samoupravama.

Predsednica udruženja Vesna Bondžić naglasila je da lično iskustvo bolesti nije dovoljno da bi se pomoglo drugima. Da bi podrška bila prava, mora biti utemeljena na edukaciji i poznavanju i bolesti i zdravstvenog sistema. „Tek tada možeš biti oslonac nekome kome je to najpotrebnije“, rekla je.