Rudna renta, Petrohemija, brend NIS-a na pumpama: Oko čega su se sve dogovorili MOL i Vlada Srbije | Srpska dijaspora

U iščekivanju još jedne odluke Američke kancelarije za upravljanje stranom imovinom (OFAC) oko licenci za poslovanje NIS-a, pregovore mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta oko preuzimanja ruskog udela i JANAF-u oko snabdevanja NIS-a sirovom naftom, objavljujemo tekst Miše Brkića o tome šta je sve MOL „dobio“ u pregovorima sa Srbijom.

Ceo tekst je izašao u Nedeljniku br. 761 koji možete nabaviti ovde.

***

koliku će rudnu plaćati MOL za vađenje nafte u Srbiji?

Jedna od najizazovnijih „bačenih rukavica“ na pregovarački sto bila je rudna renta.

Aktuelna rudna renta na vađenje nafte u Srbiji je sedam odsto od prihoda kompanije. Srpska strana zatražila je da MOL, ukoliko postane kupac većinskog vlasničkog paketa NIS-a, plaća rentu od 13 odsto.

Taj predlog izazvao je burnu reakciju mađarskih pregovarača, pa je srpska strana morala da izvuče „keca iz rukava“ – argument da MOL u Mađarskoj plaća rudnu rentu 18 odsto za eksploataciju nafte. Zašto onda ne bi plaćao u Srbiji 13 odsto, insistirala je srpska strana.

S obzirom na to da visina rudne rente u Mađarskoj nije javno dostupan podatak, pregovarački tim MOL-a bio je uveren da je srpska strana do ovog podatka došla zahvaljujući „šaptačkoj“ usluzi ruskih prijatelja. Na kraju je, ipak, postignut kompromis, dve strane „našle“ su se na visini rudne rente od 9 odsto.

sudbina Petrohemije

Sledeća tema pregovora bila je sudbina NIS-ovog zavisnog preduzeća Petrohemija, višegodišnje rak-rane domaće ekonomije, koji je Srbija pošto-poto nastojala da utrapi MOL-u, proglašavajući taj uslov „crvenom linijom“.

MOL je rezolutno odbio zahtev zbog činjenice da je pre dve godine u Tisaujvarošu otvoren supermoderan petrohemijski kompleks Poliol, najveća investicija u istoriji kompanije.

Postrojenje je građeno šest godina (partneri TisenKrup i Evonik), u njega je uloženo 1,3 milijarde evra a godišnji kapacitet mu je 200.000 tona poliola. Taj petrohemijski kompleks godišnje doprinosi sa 150 miliona evra u prihodima MOL Grupe.

Pored takvog postrojenja pančevačka Petrohemija bila bi potpuno nepotrebna poslovna avantura za MOL. Na kraju je, međutim, postignut izvestan kompromis koji je zadovoljio srpsku stranu – MOL je prihvatio, postane li kupac NIS-a, da svesrdno pomogne u pronalaženju strateškog partnera za Petrohemiju.

brend NIS

Čini se da je najmanje pregovaračkih varnica sevalo oko naredne tačke dnevnog reda.

Predstavnici MOL-a nisu previše zatezali oko predloga srpske delegacije, pa je dogovoreno da MOL, ako kupi ruski udeo, zadrži brend NIS na benzinskim pumpama i dopusti da NIS ima poseban korporativni račun.

Utisak je da je postignut značajan sporazum koji će, naravno, važiti tek kad američki OFAC dozvoli MOL-u da kupi udeo Gaspromnjefta u NIS-u. Usaglašavanje, međutim, nije išlo lako. Spominje se, na primer, da je srpska strana bila toliko nerealna i agresivna u pojedinim zahtevima da su predstavnici MOL-a u jednom trenutku morali da reaguju i podsete ko je u ovom poslu investitor (i potencijalni većinski vlasnik), ko ima pravo da diktira uslove i dokle sežu prava manjinskog akcionara.

gde će biti uplaćen novac ako dođe do preuzimanja?

MOL u izveštaju za drugi kvartal  navodi da „pregovori sa prodavcem (Gaspromnjeftom) oko kupovine NIS-a i nadležnim organima napreduju ka završnoj fazi“.

Iz do sada dostupnih insajderskih informacija može se zaključiti da su se prodavac i kupac saglasili sa jednim od uslova koji je postavio OFAC – da novac od prodaje bude uplaćen u jednu američku banku i tu sačeka ukidanje američkih sankcija Rusiji.

U vreme postizanja tog dogovora očekivalo se da će se rat u Ukrajini brzo završiti, da će biti potpisan mir i, shodno tome, oslobođen novac od prodaje. Ali rat se odužio, pa se u pregovorima sve češće čuje ruska introspekcija „a što bismo mi uopšte prodavali NIS“.

To kod MOL-a izaziva nervozu koja je pretočena u frazu da „pregovori sa prodavcem i nadležnim organima napreduju ka završnoj fazi“.

Danas, 28. avgusta, ističe licenca MOL-u za pregovore s Gaspromnjeftom. Isto važi i za poslovanje NIS-a. S obzirom na geopolitičke okolnosti, moguće je da OFAC produži licence. Ali nikad se ne zna kako se jutros probudio američki predsednik Donald Tramp.