„Taktike vrhunskog provokatora“: Skrivena istorija kontroverzne banane vredne šest miliona dolara | Srpska dijaspora

Zalepivši bananu za zid srebrnom lepljivom trakom i proglasivši je umetnošću Mauricio Katelan izazvao je jednu od najvećih kulturnih kontroverzi poslednjih godina. Međutim, priča o delu Comedian otkriva da su skandali i šokantne taktike u svetu umetnosti prisutni već vekovima.

Leonardo Dikaprio, Majkl Bej i Trevis Skot bili su među poznatim ličnostima koje su 4. decembra 2019. prisustvovale svečanom otvaranju sajma Art Basel Miami Beach za VIP goste — upravo onog dana kada je delo Comedian prvi put predstavljeno javnosti.

Tog jutra, na glamuroznom sajmu umetnosti sve se vrtelo oko vrtoglavih cena. Jedna slika Helen Frankentaler prodata je za oko 1,65 miliona dolara (što bi danas iznosilo 2,16 miliona dolara, odnosno 2,14 miliona funti), dok je delo Viljema de Kuninga bilo dostupno svakome ko je imao viška osam miliona dolara (danas oko 10,5 miliona dolara, odnosno 7,8 miliona funti). Ipak, za Saru Kascone, novinarku portala Artnet News, glavna atrakcija bilo je najnovije umetničko delo Mauricija Katelana: banana zalepljena za zid lepljivom trakom.

Kascone je kasnije tog dana objavila prvi opširniji novinski tekst o ovom delu, obavestivši čitaoce da su dva primerka umetničkog rada zasnovanog na voću prodata za po 120.000 dolara. U roku od nekoliko dana prodat je i treći, ujedno poslednji primerak, za 150.000 dolara. Svaki kupac dobio je sertifikat o autentičnosti i uputstvo za izlaganje dela, uključujući i napomenu da se banana mora redovno menjati, BBC.

Tokom trajanja sajma Art Basel Miami Beach, stotine drugih posetilaca fotografisale su delo i objavljivale svoje reakcije na internetu. Za samo nekoliko dana od predstavljanja, Comedian je postao viralni fenomen, izazivajući prezir, zaprepašćenje i smeh, ali i stvarajući novu podvrstu mimova u kojima su ljudi oponašali Katelanov rad koristeći lepljivu traku i banane.

Slava izvan zatvorenog sveta

U tradicionalnim medijima, kao i na blogovima i u video-snimcima na Jutjubu, vodile su se žestoke rasprave o estetskoj i intelektualnoj vrednosti ovog dela. Oni koji su najviše prezirali Comedian bili su, čini se, upravo oni koji su najradije pisali o njemu.

Ako je Katelanov cilj bio da privuče pažnju na sebe, Comedian je postigao izuzetan uspeh. Malo je drugih dela savremene umetnosti uspelo ono što je ovo delo postiglo za samo nekoliko sati: da stekne slavu daleko izvan zatvorenog sveta umetnosti i postane prepoznatljivo širom planete. Njegova popularnost dodatno je podigla tržišnu vrednost. Godine 2024, drugi od ukupno tri primerka dela Comedian ponovo je prodat na aukciji, ovog puta za 6,24 miliona dolara (4,88 miliona funti). To je ponovo pokrenulo lavinu komentara autora koji su besneli zbog ogromnih suma novca koje su sada izdvajane za Katelanovo delo.

Ipak, ironija je u tome što je sve ono što je ljude šokiralo u vezi sa delom Comedian već bilo viđeno. A kada se slojevi ove umetničke provokacije razmotaju, otkriva se skriveni repertoar taktika vrhunskog izazivača nevolja — umetnika koji je pomno proučavao mračne veštine sticanja ozloglašenosti.

Tradicija satire stara 400 godina

Jedna od njegovih strategija jeste provokacija. Katelan je očigledno odavno shvatio da u konkurentnom svetu kreativnih industrija talenat i inteligencija sami po sebi nisu garancija uspeha. Međutim, izazivanje kontroverzi privlači pažnju, što znači širu publiku i više potencijalnih narudžbina.

Istorija umetnosti to potvrđuje. Pre više od 400 godina, Karavađo je podelio mišljenja svojih savremenika svojim revolucionarnim religijskim slikama, obeleženim dotad neviđenim stepenom nasilja, seksualne napetosti i mračnih tonova. Upravo su mu ti elementi doneli međunarodnu slavu.

Umetnici iz 19. veka koji danas uživaju najveći ugled, poput Dž. M. V. Tarnera, Džona Konstebla, Manea, Monea, Gogena, Vistlera i Sezana, uveli su nove pristupe stvaranju umetnosti, zbog čega su ih kritičari ismevali. Tako su se do početka 20. veka umetničke inovacije i podsmeh šire javnosti sve češće posmatrali kao dve strane iste medalje.

Neki moderni umetnici — kao i muzičari, pisci i filmski reditelji — smatrali su da je negodovanje publike neizbežna pratilja autentičnog umetničkog eksperimentisanja. Drugi su pogrešno shvatili da je neprihvaćenost kod kritičara dokaz genijalnosti, ne uviđajući da ona može biti i upozoravajući znak nedostatka talenta. I jedni i drugi prepoznali su njenu nenadmašnu moć u samopromociji. Poučen tim iskustvima, Mauricio Katelan oduvek je svesno negovao ulogu provokatora u svetu umetnosti, čineći sve što može da iznervira ljude i izazove njihove reakcije.

Ipak, Katelanov oblik kontroverze razlikuje se od onoga kojim su se služili njegovi prethodnici, jer se ne zasniva na umetničkom postupku ili teoriji. Njegova najzloglasnija dela, poput La Nona Ora iz 1999. godine — prikaza pape Jovana Pavla II pogođenog meteoritom — i dela Him iz 2001. godine, koje prikazuje dečaka u molitvi s licem Adolfa Hitlera, oslanjaju se na motive poznate širom sveta. To su teme koje će odmah prepoznati čak i ljudi koji inače ne posećuju umetničke izložbe.

„Udaralo se nagore“

U tim delima nema ničeg elitističkog niti teško razumljivog. Ona se oslanjaju i na humor, koristeći ironiju da bi se „udaralo nagore“ — odnosno da bi se moćni pojedinci i autoriteti dovodili u pitanje kroz šalu. Katelan tako nastavlja dugu tradiciju satire u istoriji umetnosti, čiji su pioniri bili Džejms Gilrej (1756–1815) i Onore Domije (1808–1878). Obojica su za metu uzimali institucije koje su svima bile prepoznatljive, dovodeći u pitanje njihovu moć i ismevajući je.

U delu A Perfect Day iz 1999. godine, Katelan je na nišan uzeo samu umetničku tržišnu scenu. Umesto da okači umetničko delo na zid, on je za njega lepljivom trakom pričvrstio svog milanskog galeristu Masima De Karla. Prodavac je tako sam postao predmet spektakla.

Delo Comedian, predstavljeno gotovo tačno 20 godina kasnije, koristilo je istu takvu srebrnu lepljivu traku. Taj izbor bio je znak svima koji su pratili njegovu karijeru da je, baš kao i A Perfect Day, i Comedian imao za cilj da ismeje vrednosti i pravila događaja iz sveta umetnosti, poput sajma Art Basel Miami Beach. Sve to u duhu stendap komičara koji izgovara zajedljivu dosetku na račun sopstvene industrije.

„Šok starog“

Zašto baš banana? Osim što svojim oblikom može da posluži kao eufemizam i što je poznat rekvizit u slapstik komediji, bananu su u svojim delima prikazivali i mnogi umetnici pre Katelana, među njima Đorđo de Kiriko, Endi Vorhol i umetnička grupa Guerilla Girls. Banana je, u mnogo čemu, predmet koji nam je dobro poznat i koji nas nimalo ne zbunjuje. Sama ideja da se namirnica predstavi kao umetničko delo takođe je, na neki način, utešna i bliska. Ona ima dugu i uglednu istoriju u vidu mrtve prirode, ustaljenog, iako manje cenjenog žanra umetnosti još od 16. veka.

Tradicionalno, ovakva umetnička dela, poput slike Jakopa de Barb arija Mrtva priroda sa jarebicom i rukavicama iz 1501. godine, jedne od najranijih mrtvih priroda nastalih nakon klasičnog perioda, trebalo je da podstaknu posmatrače da razmišljaju o kratkotrajnosti prirodnog života i o tome kako umetnost može da ga sačuva i nakon smrti. Dela de Barb arija i Katelana, iako nastala u razmaku od više od 500 godina, otkrivaju u suštini isti postupak: predmeti su postavljeni na zid kako bi ih posmatrač proučavao i o njima razmišljao. Katelanova taktika ovde jeste da šokira nečim starim i odavno poznatim.

Jedina razlika je u tome što je u delu Comedian izložena prava banana, koja može i zaista počinje da truli tokom otprilike sedam dana, umesto umetničkog prikaza voća. Ali i u ovom slučaju tradicija je prethodila Katelanu. U vreme kada se pojavio Comedian, ideja korišćenja „gotovih predmeta“ (ready-made) — stvari iz stvarnog sveta koje umetnik nije izradio, već ih je predstavio kao umetnost — bila je stara više od 100 godina.

Najpoznatiji pionir ove metode bio je Marsel Dišan, koji je još tokom 1910-ih izlagao svakodnevne predmete, poput stalka za flaše, točka bicikla i pisoara, kao umetnička dela. Međutim, čak je i Dišanova namera da dovede u pitanje temeljna načela onoga što nazivamo „umetnošću“ — koliko god njegov način predstavljanja te ideje bio radikalan početkom 20. veka — pripadala raspravi koja se vodila vekovima. Njeni koreni sežu do starogrčke filozofije, a najpoznatiji predstavnik te tradicije bio je Platon (oko 428–347. godine pre nove ere). Ako išta, posezanje za gotovim predmetom prilično je staromodan postupak za Katelana i sasvim se uklapa u okvire istorijske umetničke tradicije.

Delo Comedian od početka je bilo osmišljeno tako da izazove buru reakcija. Do svoje 61. godine, lukavi Mauricio postao je vešt provokator koji je umeo da izazove rasprave i zaprepašćenje koristeći samo bananu, zid i lepljivu traku. Ali ispod površine nalaze se i drugi ključni sastojci: kontroverza, satira, prepoznatljivost, tradicija mrtve prirode i koncept „gotovog predmeta“.

I dok bi neke ljude cena ovog dela mogla da razbesni, ono nije bilo najskuplje umetničko delo prodato na sajmu u Majami Biču 2019. godine, niti je najskuplji gotovi predmet ikada prodat na aukciji.

Radikalna istina o delu Comedian jeste da u njemu zapravo nema ničeg naročito radikalnog.