Nemačkoj preti rast duga: Ekonomisti traže zaokret u državnoj potrošnji | Srpska dijaspora

Nemački javni dug mogao bi do 2040. godine da dostigne gotovo 100 odsto bruto domaćeg proizvoda ukoliko se nastavi sadašnji način finansiranja povećanih odbrambenih rashoda. Na taj rizik upozorio je nemački Savet ekonomskih stručnjaka u godišnjem izveštaju predstavljenom 11. novembra. Reč je o uslovnoj projekciji, koja pokazuje posledice nastavka dugoročnog oslanjanja na kredite.

Stručnjaci ocenjuju da očekivani prihodi saveznog budžeta dugoročno neće biti dovoljni za pokrivanje planiranih izdataka. Dodatno zaduživanje povećava i troškove kamata, čime se sužava prostor za druge javne potrebe. Savet zato predlaže da se od 2031. postepeno smanjuje oslanjanje na kredite za odbranu i da se veći deo tih rashoda ponovo pokriva redovnim budžetskim prihodima.

Među preporukama su ukidanje neefikasnih subvencija, reforme socijalnog osiguranja i efikasniji poreski sistem. Međutim, oko pojedinih socijalnih mera nema saglasnosti ni među članovima Saveta. Ekonomista Ahim Truger upozorava da se pri ograničavanju doprinosa i promenama sistema osiguranja moraju pažljivije razmotriti posledice po građane.

Upozorenje stiže uprkos poboljšanoj privrednoj prognozi: Savet očekuje rast nemačke ekonomije od 1,3 odsto u 2026. i jedan odsto naredne godine. Ministarstvo privrede navodi da oporavak podržavaju i dodatna ulaganja u infrastrukturu i odbranu, dok domaća privatna tražnja ostaje uzdržana. Vlada će zvaničan odgovor na izveštaj dati početkom 2027. godine.

Bolja stopa rasta, dakle, sama neće rešiti problem državnih finansija. Pred Berlinom je izbor kako da uskladi odbrambene obaveze, socijalnu sigurnost i ulaganja, bez trajnog prebacivanja računa budućim generacijama. Odlaganje odluka povećava opasnost da kasnije prilagođavanje bude skuplje i bolnije za građane.