Nova knjiga Milana St. Protića: Zašto sloboda uvek iznova mora da se osvaja | Srpska dijaspora
U svakodnevnom životu, u narodu i u javnosti, ništa nije nagoveštavalo dramatična zbivanja u najbližoj budućnosti.
Mnogo je događaja u istoriji za koje bi mogla da važi ova rečenica, kao što je u ovom slučaju, u novoj knjizi Milana St. Protića, važila za Francusku revoluciju, i za bilo koju drugu revoluciju koja je uticala da današnji svet bude baš ovakav.
Čovekova potreba za slobodom se prožima kroz ovu knjigu u kojoj Protić stavlja stvari u kontekst, našu lokalnu istoriju u kontekst globalnih dešavanja ili obrnuto.
U dvadeset tri ogleda Protić čita Francusku i Rusku revoluciju, pad Irana, američku protivrečnost i raspad Jugoslavije. Uporedo čita i ljude. Pašića i Čerčila kao isti psihološki soj. De Gola i Salana kao dva lica iste vojske. Marksa i Mengera kao dva odgovora na isto pitanje. Andrića kao čoveka koji se, kako piše, „grešio u svakodnevici, a u spisateljstvu ostao veran sebi“..,
Zašto Srbi uvek traže moćnog zaštitnika – od ruskog cara, preko Staljina i Čerčila, do Putina i Trampa. Da li je Srbija ikada bila demokratska zemlja. Jugoslavija kao anatomija jedne zablude. O Petom oktobru piše bez ulepšavanja: „Znali smo protiv koga smo, nismo znali za šta smo.“
I svuda se provlači pitanje slobode, od Francuske revolucije do Petog oktobra, od Slobodana Jovanovića do Slobodana Miloševića…
Nije zato čudno što se ideja individualne slobode pojavila tako kasno. I probijala sa toliko muka i prepreka. I nikad i nigde do kraja nije pobedila. Sloboda sobom nosi nemir.
Sloboda, to je čovekov cilj i ideal. Po pravilu nedostižan i samo delimično ostvaren. Ali šta se događa slobodnom čoveku?
U izdanju Nedeljnika 5. oktobra izlazi nova knjiga, „Istorijske lekcije Milana St. Protića“.
Knjiga se nalazi u pretprodajna sajtu Nedeljnika.
Knjiga stiže na dan 26. godišnjice Petog oktobra, a jedno od njenih poglavlja nosi naslov „Šta je nama danas Peti oktobar“. Piše ga čovek koji je tog dana bio među vođama Demokratske opozicije Srbije, a nekoliko nedelja kasnije postao gradonačelnik Beograda.
Milan St. Protić doktorirao je modernu evropsku istoriju na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari. Bio je ambasador u Vašingtonu i u Bernu. Praunuk je Stojana Protića, prvog predsednika vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Malo ko je o istoriji pisao sa oba mesta odjednom – iz arhive i iz sobe u kojoj se odlučivalo.
PRETPRODAJA
Do 5. oktobra knjiga se može poručiti po pretprodajnoj ceni od 1.199 dinara umesto 1.399. Knjigu možete poručiti na sledećem linku.
