Ukrajinski vojnik uskoro pred sudom: Optužen zbog sabotaže gasovoda Severni tok | Srpska dijaspora

Ukrajinskom vojniku će se suditi u Hamburgu zbog optužbi da je učestvovao u jednom od najneverovatnijih činova sabotaže u posleratnoj evropskoj istoriji – napadu na gasovode Severni tok između Rusije i Nemačke 2022. godine, piše The Guardian.

Serhij Kuznjecov, oficir ukrajinskih specijalnih snaga, optužen je za saučesništvo u ratnim zločinima napadom na civilnu infrastrukturu, izazivanje eksplozije, oštećenje imovine i ometanje javnih službi.

Tužilaštvo ga tereti da je pripremio i izveo detonaciju najmanje četiri eksplozivne naprave, teške do 27 kilograma, na dubini od oko 80 metara ispod površine Baltičkog mora, u blizini danskog ostrva Bornholm.

Veruje se da je imao šest saučesnika, među kojima su bila četiri ronioca za velike dubine, stručnjak za eksplozive i kapetan broda. Prema navodima tužilaštva, koristili su iznajmljenu jahtu i eksploziv aktiviran vremenskim mehanizmom. I Kuznjecov i Ukrajina negiraju bilo kakvu umešanost u napade.

TEŠKO OŠTEĆENI GASOVODI ZA TRANSPORT RUSKOG PRIRODNOG GASa

Eksplozije su se dogodile 26. septembra 2022. godine i teško oštetile gasovode izgrađene za transport ruskog prirodnog gasa između Viborga, na zapadu Rusije, i Lubmina, u blizini Grajfsvalda na severu Nemačke.

U eksplozijama su raznesene cevi gasovoda Severni tok 1, glavne rute za snabdevanje Nemačke ruskim gasom pre nego što je Moskva u avgustu 2022. obustavila isporuke. Oštećen je i Severni tok 2, koji je bio spreman za transport gasa, ali nikada nije pušten u rad jer je Nemačka suspendovala postupak izdavanja dozvole neposredno pre početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu.

Napadi su se dogodili u trenutku kada su evropske zemlje nastojale da smanje zavisnost od ruskih energenata kao odgovor na agresiju Kremlja.

Oni su ukazali na zavisnost Evrope, a naročito Nemačke, od ruskog gasa, ali i na netransparentnost tajnih operacija koje se sprovode tokom rata.

NEMAČKA VLADA ODBILA DA KOMENTARIŠE POSTUPAK

Bezbednosni stručnjaci u početku su za napad okrivili Moskvu. Rusija je negirala umešanost i optužila Sjedinjene Američke Države, koje su te optužbe podjednako odlučno odbacile.

Međutim, nemačko državno tužilaštvo je u julu optužilo ukrajinske „državne organe“ da su naredili napad, uz obrazloženje da je „cilj bio trajno obustavljanje isporuka gasa preko gasovoda i sprečavanje Rusije da prihodima od trgovine prirodnim gasom finansira ratne napore“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski negirao je da je njegova zemlja umešana u napad.

Kuznjecov je uhapšen u avgustu 2025. godine, tokom porodičnog odmora u Italiji. Italijanska policija saopštila je da se predao bez otpora. Putovao je sa lažnim pasošem. U Nemačku je izručen u novembru prošle godine, nakon što su propali pravni pokušaji da se izručenje spreči.

Još jedan osumnjičeni, Volodimir Žuravljov, instalater klima-uređaja i rekreativni ronilac, uhapšen je u avgustu u severnoj Hrvatskoj na osnovu evropskog naloga za hapšenje. On se bori protiv izručenja Nemačkoj, pošto je u Hrvatskoj zatražio azil. Negira bilo kakvu ulogu u sabotaži.

Nemačka vlada odbila je da komentariše postupak, svesna da bi suđenje moglo da izazove ozbiljne političke posledice, s obzirom na to da se Ukrajina praktično našla na optuženičkoj klupi zbog zločina počinjenog protiv zemlje koja joj je saveznica i jedna od najčvršćih ratnih podržavalaca.

Krajnje desničarska, populistička i proruska stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja beleži veliki rast podrške u anketama, iskoristila je slučaj Severnog toka da pojača zahtev da se obustavi nemačka pomoć Ukrajini i obnovi rad gasovoda, kako bi jeftiniji gas pomogao u ublažavanju krize troškova života.

SUD ODBACIO ZAHTEV DA RUSIJA UČESTVUJE U POSTUPKU KAO SUPARNIČAR

Suđenje privlači veliku pažnju, između ostalog i zato što je Severni tok bio izuzetno kontroverzna tema i pre napada. U njegovu izgradnju bio je uključen ruski predsednik Vladimir Putin, koji je zajedno sa tadašnjim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom uspeo da zaobiđe Ukrajinu kao tranzitnu zemlju izgradnjom Severnog toka 1.

Nakon što je Šreder napustio kancelarsku funkciju, Putin ga je imenovao za predsednika nadzornog odbora kompanije Severni tok AG. Šreder je prošle nedelje viđen na proslavi Putinovog rođendana.

Sud je odbacio zahtev Rusije da učestvuje u postupku u Hamburgu kao suparničar, odnosno strana koja se pridružuje tužbi. Gasprom, vlasnik gasovoda Severni tok 2, obrazložio je zahtev ozbiljnim ekonomskim posledicama napada. Sud je, međutim, ocenio da bi troškovi popravke gasovoda bili visoki, ali da njihova obnova ne bi bila ekonomski nemoguća.

Prema medijskim izveštajima, očekuje se da Kuznjecov, čija vojna legitimacija potvrđuje da je bio u aktivnoj vojnoj službi u vreme eksplozija, tokom suđenja zadrži pravo da ćuti i ne iznosi odbranu.

Njegov pravni tim trebalo bi da predoči izjave pod zakletvom dvojice njegovih vojnih nadređenih, kojima bi potkrepili tvrdnju da mu je zabranjeno da otkriva pojedinosti o svojim postupcima kao vojnik.
Navodno je naređenja dobijao od čoveka za kojeg se veruje da je glavni organizator napada i koji je jedan od onih koji su svedočili u njegovu korist.

U Višem pokrajinskom sudu u Hamburgu zakazano je 16 ročišta, zaključno sa 17. decembrom, a očekuje se da dodatna saslušanja budu održana u januaru i februaru.