Pušenje može izazvati srčani i moždani udar. Mnogi pušači to ne znaju | Srpska dijaspora

Ovoga leta brojne zvezde pozirale su s cigaretama na naslovnicama magazina (Madona, Hajli Biber, Kajli Džener..). Junaci popularnih serija dominantno konzumiraju cigarete (Zendaja u Euforiji). Generacija Z se vratila pušenju, a ono se vratilo u pop-kulturu.

Iako se toliko dugo pričalo o uticaju na zdravlje, industrija je i dalje jaka.

Ali, pušenje nije samo rak pluća. Dim utiče na skoro svaki organ u telu, a neke od njegovih najtežih posledica ipak su manje poznate široj javnosti. Recimo, pušenje je jedan od vodećih uzroka kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani i moždani udar, a i sama izloženost pasivnom pušenju je vrlo opasna.

Nedavna studija objavljena u časopisu BMJ Open pokazala je da pušači i nisu baš upoznati s ovim rizicima, piše CNN. Dok je više od devet od deset ispitanika iz 46 zemalja znalo da pušenje izaziva rak pluća, znatno manje njih bilo je upoznato sa njegovim posledicama po srce i krvne sudove. Svest o opasnostima pasivnog pušenja po kardiovaskularno zdravlje bila je još manja.

“Pušenje je jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti koji se mogu sprečiti. Zapravo, istraživači navode da su širom sveta srčane bolesti i moždani udar zajedno bili uzrok oko 2,6 miliona smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem u 2019. godini. To je dvostruko više od 1,3 miliona smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem usled karcinoma pluća, dušnika i bronhija. Ako neko smatra da je najveća opasnost od cigareta rak pluća, onda ne sagledava čitavu sliku”, navodi dr Liana Ven, klinička vanredna profesorka na Univerzitetu Džordž Vašington. “Znanje utiče na ponašanje. Osoba koja razume sve rizike može biti motivisanija da prestane da puši. To je veoma važno i kada je reč o pasivnom pušenju. Ako ljudi koji puše ne shvataju da njihov dim povećava kardiovaskularni rizik kod ljudi u njihovom okruženju, možda neće preduzimati mere predostrožnosti kako bi zaštitili članove porodice, prijatelje i kolege od izloženosti dimu.”

Dim cigareta sadrži hiljade hemikalija, uključujući mnoge koje oštećuju kardiovaskularni sistem tako što oštećuju unutrašnju oblogu krvnih sudova i podstiču upalu. Ovi toksini takođe doprinose nakupljanju naslaga u arterijama.

Osim toga, pušenje povećava sklonost krvi ka zgrušavanju. Srčani udar se najčešće događa kada krvni ugrušak blokira protok krvi kroz arteriju koja snabdeva srce. Ishemijski moždani udar nastaje kada je blokiran protok krvi do dela mozga, navodi ova doktorka.

“Pušenje ima i druge posledice po kardiovaskularni sistem. Nikotin povećava srčanu frekvenciju i krvni pritisak. Ugljen-monoksid koji nastaje sagorevanjem smanjuje količinu kiseonika koju krv može da prenese. Vremenom pušenje može da suzi i ukruti krvne sudove i ubrza razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Ove posledice nisu ograničene na ljude koji su decenijama mnogo pušili. Oštećenje kardiovaskularnog sistema počinje rano, a čak i relativno mala količina popušenih cigareta može nositi značajan rizik”, ističe dr Ven.
Čak i pasivno pušenje je opasno za srce i mozak.

“Ljudi izloženi pasivnom pušenju udišu mnoge od istih toksičnih hemikalija kojima je izložena i osoba koja puši. Te hemikalije mogu izazvati slične vrste oštećenja krvnih sudova, povećati upalu i time povećati rizik od koronarne bolesti srca.”

Ali, smanjiti broj cigareta nije isto što i prestati pušiti. Česta je zabluda da osoba koja puši samo nekoliko cigareta dnevno ima tek mali deo kardiovaskularnog rizika u poređenju sa nekim ko puši paklicu dnevno. To nije tačno. Čak i mala količina cigareta značajno povećava kardiovaskularni rizik, dodaje doktorka Ven.

“Cilj bi trebalo da bude potpuno prestajanje sa pušenjem. Dobra vest je da kardiovaskularne koristi počinju da se javljaju ubrzo nakon prestanka. Srčana frekvencija i krvni pritisak se poboljšavaju, nivo ugljen-monoksida u krvi opada, a vremenom se značajno smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, kao i drugih bolesti povezanih sa pušenjem.”
Nijedan pušač ne bi trebalo da zaključi da je šteta već učinjena i da sada više nema smisla prestajati. Prestanak pušenja je koristan u bilo kom životnom dobu, a što osoba ranije prestane, to će zdravstvena korist biti veća.